Текст: Djordje Balasevic. Al' Se Nekad Dobro Jelo.

Nema vise, dobri svete, one lepe se'set pete
kad smo bili na svecari kod kumova nasih starih.
Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke.
Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I cim smo stigli viknu kum svoju zenu:
"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"

Spremila nam kuma nasa za uzinu paprikasa,
pa kolace, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela,
suvih sljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, bas.

Do vecere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbijes, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Nas kum Pera, dipl. agronom, rec o ovom, rec o onom,
sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se zacu:
"Sido! Veceru, bog te vid'o!"

Odjedared - astal saren, sos paradajz, krompir baren,
suve snicle, ko promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku curka, zna se. Gdi je curka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, bas!

Vejao je sneg po soru, sedeli smo do pred zoru.
Baba rece: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!"
Al' kum Pera odma' skoci: "Sta to vide moje oci?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo frustuk, e, ondak na put!"

Ne drema vredna kuma, ne slusa prve petle,
brza je od raketle.

Nosi vruce 'leba kriske, fafarone, cvarke friske,
zacas sprema sunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Eekaj", kazu, "jos snenokle,
i sufnudle i griz-strudle i rezance s makom!"
Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, bas!

I ondak, sat i frtalj, kol'ko je is'o sinobus, nismo nista jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frisak,
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju sampita i gajbu piva.

Mlakog.
Crnog.